Srpski književni glasnik

369 Српски Књижевни Гласник.

своме, а у једном доцнијем спеву показао нам је толико богаства у сликама и духу, да би заиста био кадар да нам, појетском оригиналношћу, која би се само служила формом Скотовом, изведе пред душу најлраже моменте немачке историје у једној нисци историјских новела.

Алп никојем правом ђенију не могу се обележити путови којима ће ићи, онп су изван сваког рачуна критичког, и што сам ја изрекао своју предрасуду о Валтер Скотовој историји Царевој, то нека се сматра као безазлена игра миелћ. „Предрасуда“ је овде најшири израз. Но једно се може поуздано рећи: књига ће се читати од јутра до мрака и ми ћемо је, Немци, превести.'

Ми смо и Сегира превели. Јел те да је то красна епска песма2 И ми Немци пишемо епске песме, али јунаци њини живе само у главама нашим. А јунаци француског епа јесу истински јунаци, који су починили много већа дела, и претрпели много већа етрадања, него што их ми можемо измислити у нашим собицама. И при свем том ми имамо много фантазије, а Французи врло мало. Но можда је за то Господ Бог накнадио то Французима с друге стране, те је њима доста да само верно испричају оно што су видели и учинили за последњих три: десет година, п они имају једну проживљену литературу какву није произвео још никоји народ нити икоје време. Ови мемоари државника, ратника и благородних жена,

' Ове стране писане су 1826, а потоње године штампане у другој књизи »Путних Слика«. 1828 изиђе »Историја Наполеона Бонапарте« од Валтера Скота, и ја, на велику тугу своју, видех да се испунио прогностикон што сам га изрекао о тој књизи; она је претрпела савршен фијаско, и од тог жалосног догађаја угасила се литерарна звезда великог незнанца. Огроман посао који је натоварио на се, да би одговорио потраживањима поверилаца својих, поткопао је здравље Валтеру Скоту; но он се опет мучио и упињао да напише неколико досадних, готово будаластих романа, и наскоро затим и умро је Кад је изашла његова књига о Наполеону, бласфемија у дванаест свезака ја сам био у Минхену, где сам издавао месечни лисг »Политичке Анале«, и за тај лист написао сам о тој књизи чланак, који сам доцније, 1830, уврстио у четврту књигу својих »Путнич«ких Слика« (О Енглеској, У).