Srpski književni glasnik

НОР ЛКР неку. 863

што излазе у Француској из дана у дан, чине један венац од приповедака, о ком ће потоњи свет имати много да размишља и да пева, и у ком се усред среде, као какво горостасно дрво, сјајно уздиже живот великога Цара. Сегпрова историја похода на Русију јесте песма, француска народна песма, која иде у овај венац од приповедака, и која је тоном и материјом својом равна епским спевима свих времена. Једно витешко колено, које је чаробном речју „Слобода п Једнакост !“ поникло из земље француске, које је, као у неком тријумфу, опијено славом и вођено Богом саме славе, прејурило свет, престравило та и прославило га, игра на послетку бојну игру на леденим пољима севера, и та ледена поља проламају се, пи синови огња и слободе пропадају од зиме и робова.

Овакав опис или пророштво о пропасти једног витешког света јесте основни тон и материја епских спевова свих народа. На стенама Елоре и других инђијских пештерских храмова, таква епска катастрофа урезана је големим јероглифима, којима је кључ у Махабарати; Север је, не мање каменим речима, исказао ову пропаст богова у Еди својој; песма Нибелунга пева исту трагичку пропаст, и на завршетку свом има још особиту сличност са Сегпровим описом пожара у Москви; Роландова песма о боју на Ронсивалу, којој су речи ишчезле, али о којој још траје прича, и коју је ту скоро препевао један од највећих песника отаџбине, Имерман, и она је она стара несрећна песма; па и песма о Илијону најлепше слави стару тему, пи опет није ни величанственија ни тужнија од француске народне песме, у којој је Сегир опевао пропаст својега херојског света. Заиста је то прави еп, витешка омладина француска јесте красни херој, који прерано гине, као што смо такву песму већ видели у смрти Балдуровој, Сигфридовој, Роландовој и Акиловој, које је тако исто оборила несрећа и издаја; и оне јунаке којима се дивимо у Илијади, налазимо сада у песми Сегировој, видимо их како се договарају, свађају и боре, као некад пред скеиском капијом; и мада је руво краља