Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Још једном о АлексАнНдДРИЈСКОМ Питању.

У фебруареским свескама овог часописа, у књижевном прегледу, било је речи о историјској студији Г. Луја Војновића о Александријском Питању.

Као што је тамо показано, предмет ове студије јесте интересантан. То је дипломатски сукоб између дубровачке републике и Француске у ХУГ столећу, сукоб изазван прво покушајима, а потом једним успехом Дубровчана на Порти, да се ослободе заштите, коју је тада Француска вршила над бродовљем и над трговином хришћанских држава око Средиземног Мора, сем Млетака, у турским левантинским водама. Али у колико је предмет интересантан, у толико му је обрада у једној научној студији недовољно добра, због чега се о раду Г. Војновића не може с похвалом говорити. У њој је писац једна факта погрешно разумео, док за друга интересантна није знао; показао је мало воље да све податке претходно провери него их је узимао како је који где нашао, због чега му је погрешан суд о појединим догађајима; и огрешио се о дужност правог историчара, што се унапред определило за гледиште једне спорне стране, због чега је погрешно схватио и узрок и основ сукобу. Стога, пошто сам претходно похвалио једну добру ствар у овој студији, уношење нових архивских података, али само за једно доба развоја Александријског Питања, учинио сам писцу замерака за неколико од најкрупнијих ствари, не упуштајући се у набрајање појединости, где је такођер грешио. Г. Војновић, међутим, показао се незадовољан тим и израза свом јаком негодовању према мојој „пеевдокритици“ показао је у два маха: прво, у једном писму штампаном у 12 бр. „Риђтоушка“, кавжећи се са „Рга-