Srpski književni glasnik

5792 Српски Књижевни Гласник.

ријеров зборник није проста збирка листина, како ви о њему мислите, него и зборник читавог низа марљиво израђених студија из историје дипломатских односа Француске са другим државама, а нарочито с Истоком, због чега се то дело не убраја у просте зборнике историјског материјала него у „историјску литературу.“ А због чега се, нарочито у погледу Александријског Питања, то дело убраја у историјску литературу, узрок јесте у нечем, што ви, Г. Војновиђу, нисте знали. У том зборнику, испод линије, паметни Француз решио је и пречистио многа питања, и тамо, засебно од текста докумената, истакао је интересантна факта за Александријско Пштање, што ви нисте знали, него сте уносили фабуле и погрешна факта у студију у место пречишћених. Ти примери биће даље наведени.

Друго није тачно зато што је Александријско Питање, сем Шаријерова зборника, људима од струке било познато и из зборника уговора између Порте и Француске од барона де Теста (Кесце! Фез (габез да Та Роге Оботапе ауес Јев ршвзвапсев ефгапебгез, боте 1, Рапгв 1864) где су штампани сви познати уговори, који се дотичу тог питања, с интересантним објашњењима, као и хатишерифи и многи од докумената, у којима је реч о Александријском Питању. Даље, о том питању знало се из засебно штампаних релација француских посланика у Цариграду, као што је она де Жермињија од 30 марта 1583 (Агећтуев сшлецзез (Фе | Швеоле де Егапсе еђе. риђНез раг М. 2. Спађег ег К. Папјоо, [1 хепе, Х (оше). А података за поједина питања што су у вези с Александријским Пшитањем, сем дела која сте ви нарсли, има код путописаца: д Арамопа, Канај-Дифрена, де Хе-а, затим у писмима Шарла 1Х и Франсоа, војводе од Анжу, Селиму 1 (Кеупе Шазбомупе, Фоте | ХХУП, 308—819) и у студијама о односима Француске ве Портом (Кеуце Низфогдие, Фоте |.ХХУТ, 297—280) п у појединим делима (као Ј. ЛеПет, Силе југиалс етопе [есаћоп 5: а Кгареавео 1 12 Опешет пуззае. Ралв 1881, итд.)

| | |

би

и ње ава пиће

о РТУ