Srpski književni glasnik

њу

МИБЈИОТЕКА

ми с

ЖЕ Си , | УНЕ

„~

СРЕМСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХУ!, Број 12. — 16 јун, 1906.

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА.

(12) Иље аи 0)»

Г.

Весели газда Јован тврдо је вјеровао да ће након свадбе Милкине свијет престати са оговарањем, те да ће и Милка и читава кућа његова „починути једном и опет живити мирно, ко што се и прије живило“,,., Па им ту се преварио !... Као за инат, одмах иза свадбе почеше се проносити којекакви гласови још чуднији и, готово, пакоснији него прије. Ато, који је мислио да се никада не може достојно осветити, измишљао је сваки дан по неколико новости, чак и најневероватније, и преко својих другова пуштао их у свијет. На све стране говорило се о њима. Говорило се како је газда Јован дао Шелеру око пуне четири хиљаде круна да се уклони, да отпутује куда, и како је три пут толико дао Сави, само да Милку узме. Жене су опет тврдиле, е је газдиница Стака послала Сави некаквих колача, гдје су биле умијешане бенђелучке траве. „Момак је,“ рекоше, „чим их окусио, добио јаку несвјестицу, изгубио памет и одмах запросио.“ дато се, по њихову мишљењу, и обавило вјенчање по мраку, „јер да је, случајно, било по дану, момак би се

46

| Ознака“ -. по а