Srpski književni glasnik

МИ, ЛЕ РИД УН ЈА УК њи ЕМ : У еј с

~ ; „> |" ." „

БИО ТИ У Арна (Крај.) МТ.

Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну. Село се емприло и ријетко ко помаљаше се из кућа, покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинеким, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда. Једног јединог дана, село мало оживи и узбурка се, кад се на неколико дугачких и тијесних кола, покри вених асурама, с пишјаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму пролетише кроз село, збијењени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, е искривљеним лицама од пјесме коју пјеваху из свег грла.

Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати е недовршеног и раскаљављеног друма.

Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино којега се Панек није могао довољно нахва-

лити ни нашти. Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања. Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; послије ручка разтовараше