Srpski književni glasnik

Велики Св. БЕРНАР. 899

дочека. Ми остасмо сами, пуни господин и ја, мислећи какви ли ће то путници бити, пи не мислећи више на гробне натпасе. После неколико тренутака уђе један господин у собу.

Тај господин је био турист, стар око тридесет година, врло лепо обучен и врло разговоран. „Добар дан, господо“. Узе столицу, ми се помакосмо да му направимо места. · „Извините, али ватра је врло пријатна, кад се лође испод усова,.

Усова! рече пуни господин. — У ово доба године 2 лодадох ја. — И то још какав, кажем вам: четврт миље најмање!“

Ништа нисам разумео какав је усов овог господина. Заиста, били смо на крају јула, дакле у времену кад се снег као усов не може спуштати са околних брда, на којима се већ био отопио. Ипак не смејући противно говорити, задовољих се тиме што замолих господина ла нам исприча тај свој догађај.

„Врло радо“, рече он. Оставили смо гостионицу у 6 часова. (Гостионица вам је, са стране Валеа, последња настањена кућа идући манастиру.) На петнаест корака преда мном било је једно друштво; сад су и они дошли. Два господина и једна девојка млада али сичијава. Они је воде ла проведе зиму у Италији. Један од те двојице јој је отац; други јој је вереник, велика нека љула, мирна, брза на услузи као статуа. Такви су вам сви Швајцарци. Дошавши на усов,..“ Ту покушах, да га прекинем: „Дозволите, господине, ваљда је усов на вас наишао“.

— Чекајте! Дошавши на усов, видех како се госпођичина мазга заглави до трбуха у снег, и како сад они не могу да се извуку, због вође који се ништа не разуме у управљању животињом. Тад се ја приближих, отерах тог глупака, узех узду и поведох вам ја мазгу, те како лепо! Али се девојка уплаши, отац се наљути, вереник тако повика да се она рага поплаши, те се и вођа умеша, ла ме задржи, ла је не премлатим улар-

| 57+%