Srpski književni glasnik

=

Српски Књижевни Гласник,

КАМОЕНС, Заблуда! Сан!

КЕВЕДО.

И ја му тако рекох; Ал' опомену, савет не слуша, Поклоник муза к небу лети он.

КАМОЕНС,

Сви снују тако, али снују само!

КЕВЕДО. Узаман сам га силно преклињо; Поћудио се, неће ни да чује! И, драги друже, ето то ме мори; Изгледа већ ко да му нема спаса; Ал ако види шта се с тобом зби И види тебе, свога идола, Свог Камоенса, ту у болници, Можда би —

КАМОЕНС.

Нек ме види! Пошљи га ! Излечићу га од те заблуде! Будала, мишљах, нашто живот мени, А ето могу елужит страшилом !

КевеЕдо.

Ти ћеш ми дакле спасти сметењака 2

КАМОЕНС.

Јест, хоћу; пошљи ми га!

Ккведо.

Близу ту је, Полетеће, док име т само чује.

(Кеведо одлази да пошље сина. Камоенс, у 3 појави, монологише. |