Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
=
Српски Књижевни Гласник,
КАМОЕНС, Заблуда! Сан!
КЕВЕДО.
И ја му тако рекох; Ал' опомену, савет не слуша, Поклоник муза к небу лети он.
КАМОЕНС,
Сви снују тако, али снују само!
КЕВЕДО. Узаман сам га силно преклињо; Поћудио се, неће ни да чује! И, драги друже, ето то ме мори; Изгледа већ ко да му нема спаса; Ал ако види шта се с тобом зби И види тебе, свога идола, Свог Камоенса, ту у болници, Можда би —
КАМОЕНС.
Нек ме види! Пошљи га ! Излечићу га од те заблуде! Будала, мишљах, нашто живот мени, А ето могу елужит страшилом !
КевеЕдо.
Ти ћеш ми дакле спасти сметењака 2
КАМОЕНС.
Јест, хоћу; пошљи ми га!
Ккведо.
Близу ту је, Полетеће, док име т само чује.
(Кеведо одлази да пошље сина. Камоенс, у 3 појави, монологише. |