Srpski književni glasnik

Куд им Но не. 905

КАМОЕНС.

(После паузе).

Зима је, мрзну ми се зглобови! Камоенс мре! — Зар никог нема тулде, Да му у задњем часу лакше буде Преда мном, за мном сами гробови, Дух, снага, вера, куд се денули 2! У праху венци славе свенули ! Шта беше сав мој живот2 Лудило! У заблуди се нисам распознав о, Све ишчезе ко дим, он рече право: Плод жића просниваног сан је тек!

(Падне изнемогао натраг у наслоњачу.)

[Четврта појава. /Јерец јурне у собу. Камоенс покушава да та одговори од песништва. |

КамоЕНС.

Размисли, живот мећеш на коцку ! Млад си и душу неискусну твоју

Од земље к небу чежња одводи,

И зато, зато волиш песму ти,

Што ј' с неба она ко м душа твоја. Ал' љубав није што и снага; воља Не ствара сама; нит одушевљење —

ПЕРЕЦ.

Знам, господару, хтети није знати!

Камокнс. Па стога добро срце испитај; Је л' сујета то што те заводи, Ил тежња тек за подражавањем, Ил' занос узбуђене младе крви, Ил' налраженост слабих живаца, Не варај себе! Стихотворство се И говорништво изучити даје;