Srpski književni glasnik

Кад је Спаљено Тело Св. САВЕ. 911

Први разлог Г. Ивића, по коме је завршетак у горе наведеној летописној белешци нетачан зато што су погрешне године наведене уз седам угарских градова, кад су их освојили Турци, није основан, једно, што ако би се по томе ценила вредност сваког хронолошког податка у летописима, то у првом реду Г. Ивић, у питању спаљивања тела Св. Саве, не сме се позивати на она три краћа српска летописа, јер су и тамо погрешно забележиле године пада неких од наведених градова, и друго, што он потпуно испушта из вида карактер целе летопасне белешке и разлику између оног набрајања градова и завршетка у коме се констатује дан одношења тела Св. Саве из Милешева. Јер не само што и у тим краћим. летописима има истих погрешака којих има ну наведено; летописној белешци, него их има још и горих, каквих нема у белешци,: због чега изгледа чудновато тврђење Г. Ивића о тачности дата у летописима. Још је нак чудноватије, што он не види разлику између оног набрајања градова и завршетка белешке, у коме се констатује само дан одношења тела Св. Саве из Милешева, а не и његово спаљивање. Јер после онаквог набрајања оних градова, коме је за извор послужила друга нека белешка или кратки летопис са већ погрешно обележеним годинама кал су се кога града докопали Турци, опширнији завршетак са онаквим начином бележења само одношења а не и спаљивања тела Св. Саве, по мојем мишљењу, јесте карактерна одлика белешке савремене догађају и из краја гле се овај догодио. При том још вредност њену ни мало

' Упор. у летопису дорпатском и ковиљском за Темишвар и Сигет, а у летопису врхобрезничком за Варадин, Будим, Сигет, Сегедин и Бечкерек.

2 Види на пр. у врхобрезничком летопису белешку о Бечу под годином 12521.

3 Он вели о њима: „Пезеп Апрађеп ппзегег Аппајеп шђег јепе Те Кбпеп југ уоПза па сеп слацђеп зећепкеп, [ећ уегојејећ угеје Апсађеп апз дет ХУТ Јаћтћиодеге пи (гетдеп ФОпеПеп ппа Еапа, даз Фф!е Егејрпавзе по ппзегеп Скгошкеп аша Нааг сепди апсеређеп зпа“ (Агећју Е. 51. Р.1,, 93), што није тачно.