Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни Гласник, везира, кад је престло његов утицај на лржавне послове, шта је било с њим кад је био збачен са тог положаја, и из тога извео закључак: да кал није имао власти, није могао ни наређивати да се спали тело Св. Саве — није тачно, јер постоји једно писмо из априла 1595 године, у коме се вели како је Синан наредио да се прибере материјал потребан за подизање моста на Дунаву код Београла,' и да има још података из којих се види да Синан није слат у прогонство, него да је после силаска с положаја великог везира био од утицаја, будући у врло пријатељским везама са особама од власти и утицаја" четврто, што три краћа српска летописа (лорпатски, врхобрезнички и ковиљски) констатују да је тело Св. Саве спаљено 27 априла 1595 године;“ и пето, што и савременици тог догађаја, као: пећки патријарх Пајсије, Иван Томко Мрнавић" и Диканжч!) такођер стављају дотађај у 1595 а не у 1594 годину.

И ово је све лепо, и само кад би сви подаци што их наводи Г. Ивић били поуздани, а разлози на њима засновани умесни, мишљење Руварчево о овом догађају било би одмах одбачено. Ну тај случај није овде. Ниједан од нових полатака, којима Г. Ивић војује против Руварчева разлагања, није довољно поуздан ни толико јак, да може изменити већ усвојени суд о времену спаљивања тела Св. Саве. Тако је и с разлозима заснованим на таквим подацима.

' У писму Дубровчанина Јована де Марини, из Сибиња од 10 априла 1295 (Роситеп(а, ХИ, 43) речи гласе: „Е сће део Бтап Вазза ћауеуа огапа(о е еаббо еопдиг отап Тестате 11 Аба Стесћа рег Еат 1 ропфе ворга 1 Папшћо, а ројег раззагте а дпезба ђапда соп ехегени““.

2 Оосцитепба, ХП, 36.

8 Објављени су у Споменику Срп. Краљ. Академије, Ш, 124 —129, 145—147, 150—153.

4 У биографији цара Уроша, Гласник МУЊЕ У ченог ВУ и ХХИ, 281.

> У биографији Св. Саве у делу Кеџ ле вапе та в П1у-

тлеапае Ггоесппа1базв (Котае, 1630), стр. 292, 293.

6 ПЛ угаситуебизе поупт (Розопн, 1746), стр. 54.

| |

ја — о ања ја –

Ма ____.____ _