Srpski književni glasnik

912 Српски Књижевни Гласник.

== Ан ==

не умањује то што се у њој вели: да је тело Св. Саве било узето „вљ дти пер скаго цара“ и што писац њен није знао име том цару, на што Г. Ивић нарочито удара гласом, јер и да се узме да у рукопису доиста стоји „пер ски“ а не „турски“, треба знати да ово није првина да се у старим српским споменицима реч „Турци“ замењује речју „Персијанци,“' нити да се не ставља име цара, за чије се владе десио који догађај. У том погледу ова летописна белешка није усамљена. Тога имаи у другима сличног карактера: а писац ове белешке, бележећи догађај из турско-ћесарска рата могао је у толико лакше у место речи „турски“ употребити „пер ски“ што су тада турске азијске чете биле оставиле врло злог спомена по српеким крајевима својим пљачкањем и оспоношћу.“ Тако стоји и са другим разлогом Г. Ивића. Руварац је, на основу раније познатих података, тврдио да Синан није био у Београду ни крајем 1594 нити почетком 1595 године“ Међутим Г. Ивић наводи три података из писама писаних на разним странама првих месеца 1595 године, којима тврди да је Синан био у Београду, и то не много пре времена кад су Турци могли отићи у Милешево по тело Св. Саве. И на први поглед, тако изгледа да је било; у ствари пак ти подаци само сузбијају оно категорично тврђење Руварчево да Синана. није било у Београду ни крајем 1594 ни почетком 1595 тодине, али се њима не утврђује ни кад је то био Синан у Београду ни колико се тамо бавио нити у ошште зашто зашто ће он тамо, а још најмање се на основу тога може изводити закључак о каквој узрочној вези између тог Синанова бављења у Београду и спаљивања тела Ов. Саве.

! Беаг;пе ХШ, :88; Стари српски записиинат писи, књ. |, стр. 208 (бр. 672).

2 Стари српски записи и натписиекњ. Џ, 214 (бр. 3237), Ш1,-86 (бр. 5178), 90 (5234) 92 (бр. 5259).

8 Види запис о страхотама тог рата до године 1599 у Ст. срп записимаи натписима, књ. |, 257 (бр. 894).

"О пећким патријарсима, 45, 46.