Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни Гласник.

Роман де Белег; Вопга-зат-Апасо! није „паланка СентОдеол“ (2438) него Бург-Сент-Одеол. М-те Јоуецзе, псе де Зап-Ашапа није „Госпођа Жоајез, која је била из Сент-Амана“ (213); но Г-ђа Жоајез, рођена де Сент-Аман. Те пизфта! није „северозападни мистрал“ (250) него је пили северозападни ветар или мистрал, како га зову у Прованси. Фарандола није неки музички инструменат да се уз њу може играти (250), него провансалска народна птра, налик на наше коло. Га сопт 4' атоцг није „ритерска љубав“, но „љубавни сулови“ у трубадурској Прованси, који у осталом нису ни постојали. Ге зшаве пред вратима није „Швајцарац“ (384) него нарочито униформисан вратар. Ге ртбубЕ де ваПе није „стуб сале“ него помоћник учитеља борења. Га заПе АЧев Раз-Ретаиз није „Сала „Нечујних корака““ (365) него велика дворана у суду, у скушштини, у великим јавним зградама, која служи као предсобље осталим собама. Бе Тетшетг сепета! није „племић баштиник“ (287) него виши финансијски чиновник у старој француској монархији, који је за рачун краља скупљао њему дужну порезу. Без арћго вјадпев није „роба што људе гради лепим“ него средства за изазивање сексуалнога нагона. А када Г. Станојевића мрзи да нађе тачну српску реч, он оставља француску, отуда и: авантурист, провинцијалац, резерва, пардон, перон, атеље, сваре, бифе, рисковати, кулоар, буржоа, пикантан, вицепредседник, басен, силуета, журнал, гамен, апартман, фиксна идеја, и тако даље.

Како је разумевао значење речи, тако је Г. Проф. Ал. Станојевић преводио и изразе п реченице. Тако „етасе аја ргевегрпоп Фопе 1 ђеренсте“ (захваљујући застарелости којом се користи) преводи „према једном законском пропису којим се користи“ (272); „пп тој јизге еђ ртогова“ (тачна и дубока реч) постаје: „озбиљна и умесна реченица“. Ба запзјаси.п 4' пп езргЕ јаве аце је попуеац ашизе 81 5ипрје да' И рагајзве, што значи задовољетво једнога преспћеног духа којега новост забавља, па ма колико она изгледала проста, Г. Проф. Ал.