Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 75

Станојевић преводи овако: „задовољство једне засићене прпроде коју нови познаник забавља, па ма како јој он био прост“ (197). Ј! шта [ал репзег ап Хађађ, шојтз Ја 4:зПпеПоп [оцбејћојв... (он ме подсећа на Набоба, али на Набоба без отменостп), преводи са: „он ме је спомињао на Набоба само му је недостајао углед који овај има [у 2] друштву“ (219). Хопз Та Ппопз [оце допсетеп. раг Јев р'итез (е воп сђареац (мп је вукосмо сасвим лагано перима на њеном шешпђру), он преводи: „ми смо сасвим љубазно погледали на њено перје на шешпру“ (195). Јоуецзе ега [опјоцтв (гез Јопе а боце се ди! «мзан, а саове Фе вев зиђиев Сећар, Сезв Фапз Та пе (Жоајез је увек био врло спор у свему што је радио, због његових нагтлих полетања на месец (у облаке)), Г. Проф. Ал. Станојевић је овако разумео: „Жоајез је увек био спор на свему што би радио и то због оних напрасних заноса, јаких нарочито о пуном месецу...“ (196).

Када је смисао тако прошао, може се мислити шта је било са стилом. Стил је изгубио скоро свуда сав свој сјај, боју, лепоту, као када се незграпном руком скине онај златни прах са лептпрових крила. Речитост периода, ритмичност реченица, боја и изразитост речи — све се то изтубило. Свака личност код Додеа има свој особени језик; у српском преводу подједнако говори и отмени и скептични војвода де Мора, као стари Пасажон, Маркиз де Монпавон као Господин Ноел. Талијанске или провансалске реченице п речи превођене су на српски. Отменост и грација је отишла, и нелагодан утисак чини, у преводу једног Додеовог ромапа наћи речи из речника ниже београдске штампе, као: нашорен, гњавити, заглавити, профућкати, ћорити, мрнџати, и тако даље.

Когод зна за велике и сложене лепоте До еовога романа у оригиналу мора зажалити што „Н:ооб“ није био боље среће у српском преводу но „Фромоп пи Гислер“ п „Краљеви у Изгнанству“. Недовољно знаш: францускога језика које је показао Г. Станојевић толико и не чуди; знатном броју крупних грешака није Много пп за-