Srpski književni glasnik

92 СРпски Књижевни Гласник,

на потиљку, а ноге су му се завршавале оним неодређеним растињем којим су стари уметници украшавали статуе Дафнине претворене у ловор. Миришљаво шибље правило је око рођенчета зефирску музику, слатку као зујање првих пчела у данима меда.

Зачуђен, рабар застаде. Наједаред, један старац с дугим праменовима браде на преима, са златном круном на глави, сличан каквом патријарху, изиђе из земље.

— Узми овог дечака, и однеси га свом господару. Живећеш дуго и срећно, и рибе ће пунити твоје мреже.

То рече старац и одмах ишчезе као сенка пред сунцем.

Сиромах рибар погледа око себе задивљено. Дрвеће је шуштало, а чопор срна прође кроз џбуње.

Он напуни травом један свој кош, и одозго намести дечака. Затим се врати кроз шуму, носећи терет на глави. И како се од његовог хода колевка од прућа љуљала, дечак заспа мирно дуж обале морске.

,

Тада је господар примореких земаља живео у својој великој палати, на нагибу једног брда. Био је добар према својим поданицима, као отац према својој деци; једном ногом у гробу, он је био мирољубив и живео је у страху божјем.

Огромни воћњаци, пуни свакојаког плодоносног и мирисног дрвећа, простирали су се иза палате; мазге и племенити коњи излежавали су се пред јаелима пуним сена и зоби; судови по подрумима били су пуни уља, жита је било толико да су простране житнице непрестано биле отворене за свакога, слободна храна чак и за тице небеске, а толико је било грожђа да су с јесени, кад се прави вино, дуге поворке теглеће марве ишле кроз имање носећи изобиље пића за увесељавање.

Изнутра, мраморна дворишта као тремови каквог краља били су украшени водоскоцима, наранчама, статуама, пажевима, и псима. Скупоцене коже с урезаним утварама и змајевима, коре од агата и јасписа, кости