Srpski književni glasnik

Овети Ллимо МорРЕПЛОВАН. 93

од слона и једнорога покриваху зидове по собама; покућетво од дрвета, метала, и ретког ткања огледало се у поду од глатког мозаика као у огледалу. Велики чардаци подупрти низом стубова OJ нумидског камена, застрти ћилимовима од дрвета и завесама од лишћа, пружали су се низ косу све до краја луке у којој је било пуно рибе. Под јелним чардаком били су кавези којима управљаху вешти људи: сваке године Крићани, Сармати, и Саксонци набављаху за њих пет стотина соколова, затим белих орлова из Африке, татарских соколова, ирландских соколова пелегрина, соколова немачких и простих провансалских соколова у изобиљу. На северној страни пружио се парк врло богат дивљим ловом, где се, поред других животиња, плодило десет хиљада јелена и шесет хиљада фазана.

Људи вешти песми и свирци увесељавали су господара п његову жену, разонођавали вечери, изазивали расположење о ручковима. Један човек правио је мириве. Један калуђер који је у једном племену у Арабији науuno да се служи особинама биљака, заваравао је ове просте људе, и међу домаћим биљкама узалуд је дуго тражио сок који ће уништити бесилодност мајчине утробе.

Господарева жена, нероткиња, проводила је дане предана природној туги. Њене очи сијале су као чист ћилибар. Под огртачем оцртавало се девојачко младо тело. И кад би се пела порфирним степеницама, са рукама дигнутим према олтару, опуштена коса обливала је њено заносно тело и давала јој изглед богиње.

Дечак је дошао у палату као небески дар. И кроз све земље распрострла се вест; и еви поданици долазили су да га виде.

Тада господар приреди свечану гозбу. У знак среће, текле су низ брдо реке белог и руменог вина; празниле су се посуде меда који је мирисао на“ мајчину душицу; кушало се воће велико као глава у човека; хиљаду јунаца убијено је за један дан, и пушили су се на жару; за-