Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни Гласник.

лене по леђима, беличасте по трбуху, наоружане коштаним штитовима и једним великим зубом нарвала, биле су у врло покретним хрпама које пливају, руше се, и неописаном брзином опет се дижу. Севање дугих коштаних мачева, светлуцање масних телесина, блистање дуге у љускама репова, бескрајно пенушање мора, све оно слепо беснило рањеника, оштар мирис масти и крви узбуђивало је дечака.

Лешине, пловећи с избаченим на горе трбухом у коме је противник оставио оружје, бацали су таласи о гранитне стене. Ајкуле, чељусти сломљених и без зуба, из-· лазиле су из густих редова бојних и у последњим емртним трзајима мењале су боју. При ударцима, комађе костију летело је високо у ваздух. Час се догађали чудновати заплети на врху гомила. Час се хрпе зараћених издвајаху из редова бојних и ступаху у појединачну борбу са необичном огорченошћу. Широки крвави млазеви простирали су се око њих, растурени затим ударцима пераја и репова; а број убијених који је брзо растао, надмашавао је број оних који су преостали.

Тада би Лаимо, пред страшним покољем, обузет поносном жестином затегао лук и почео да баца стреле. Врло оштре стреле улазиле су целе у меко месо и за тренутак су тамо затрепериле. Али, како су ајкуле не гледајући на нове ране и даље настављале љути бој, за кратко време је уништење било потпуно. Узбуркана вода умиривала се, пене је нестајало: жилава ова тела имађаху још по неки последњи ударац репом или перајем, какав слаб уздах у пукотини шкрга. Затим су љуске на леђа извраћених лешина бацале одблесак, а по обронцима амфитеатра пружали су се на храну дуги голи вратови орлова.

Тако се појави ратоборност у Лаима, и жеља за доживљајима по прекоморским земљама расла је у његовој души. Многе сате провео је посматрајући плиму како расте, или како нестају једра у даљини и у светлости на широкој пучини.