Srpski književni glasnik

– Свети Ллимо МорРЕПлОВАЦ. 97

Понекад, седећи уз колено госпођи, у дну једног чар· дака, на инструменту с три жице пратио је песме мрнара. Многи цветни венци спуштаху се простором између стубова, а спреда, у мирном п неузбурканом заливу, морске корњаче спавале су на површини воде, окренувши сунцу своје широке оклопе сјајне као какав чист ћилибар.

Лаимо би, наједаред, бацио од себе инструменат, и заплакао се, јер је видео како се појављује кљун каквог брода у даљини.

Господар и његова жена, не знајући разлог толикој туги, да би га развеселили, позвали су на двор најчувеније лакрдијаше и играче што их је било у хришћанском свету ; приредише за њега гозбе на којима се јеђаху најређа јела уз гласове харфе и хорове девојака; дадоше му коње окићене драгим камењем и најбогатије оружје, рукотвор кујунџија великог имена; у врту отворише један лов у коме је за три дана убијено хиљаду јелена, двеста срна и деведесет вепрова. |

Затим, кад је Лаимо најзад замолио за један брод, господар сазва бродарске мајсторе из целога света, даде им кедрова дрвета, египатског платна и метала. Дело би довршено за десет месеци.

То је била галија са нет редова весала. Лантина, правија и несавитљивија од бора са планине Иде, сребром окована, а одозго један велики петао који је светлио као фар, носила је једно велико четворно једро и два једра троугаона. На кљуну на коме су биле слике ишаране ватром, величанствено тело једне нереиде, повијајући се према кривини, ногама је захватало дно брода, а у једном покрету пуном дражи, дизала је руке у висину. На крову стајали су изрезани дечаци, Бахуси, који су сви заједно чинили једно коло. Нераспадни кедар сијао се свуда између уметака од слонове кости и сандаловине; застори од азијске тканине лелујали су се изнад палубе, засењавајући постеље од перја; и цела галија изгледаше као брод на коме некакав срећан леп краљ хоће да проведе свој медени месец.