Srpski književni glasnik

98 СРпски КњижевНИ ГЛАСНИК,

Тада доведоше много света из суседних земаља на дан спуштања брода у море; 2. Лаимо беше у лицу светао од весеља, и господар и госпођа радоваху се.

Кал је галија била рукама гурнута у море, из гомиле зачу се бескрајно клицање и дивљење да је одјекивало целим заливом. Јутро је било сјајно као у кристалној шкољци, а мореко дно провидно.

После нежног опроштаја, Лаимо се успе на кров. Педесет нагих веслача, натрвених уљем од маслине и жутим прахом, живих мишића, главе везане конопцем да од напора не пукну жиле чеоне, погурише се на својим клупама, п брод појури. Свет са обале и чамаца поздрављаше га. Али једно изненадно предосећање несреће увуче се у душу господара и госпође, усред дугог клицања и поздрављања.

Брод је измицао у даљину са све већом брзином весала, праћен чопорима делфина. Море је било мирно; а морнари, као обично да би ублажили свој умор, певаху гласом уједначеним са ударцима весала. А Лаимо, пошто је на лицу осетио горко-слани ветар, и у души, поводом ових песама, снажпу предузимљивост, не престајаше да гласом и руком подстиче веслаче. Он заповедаше стојећи на највишем месту палубе: испод њега кичме робова савијаху се као лукови, мишићи стотине руку, огромно се напрежући, изгледаше као да ће поцепати кожу, на челу се надимаху плаве жиле, сви удови беху у зноју.

Задува ветар, и тада развише четворно једро које једног тренутка, залелуја несигурно: људи, сатрвени умором, клонуше под клупе у хладовину. А крмар, један старац из анатолске земље, херкулскога раста, обрастао длаком као дивљак, спази како се три гусарске фусте приближују с источне стране, и клекнувши пред дечака рече:

— Окренимо крму натраг, господару.

Лалмо не чу савет. Пустише и троугаона једра од еги-

o. lj im ON M U O 4