Srpski književni glasnik

ЗАШТО!

И ноћас, опет, седео сам, пио

Са људма који тугу своју блаже, У вину покој и заборав траже, И опет нисам задовољан био!

На душу моју тешки јад се свио;

Ни вино мени ништа не помаже:

Са сваком чашом сињи јад се слаже,

К'о да се чемер с рујним вином слио! —

Што вечно да сам бекрија а трезанг Што песма моја, тужна писка ласте Без гнезда, вечно да Бога призива ?

Што вечно да сам слободан а везан Што вечно туга, и јад, и бол расте Што да сам мртав сред живота живаг

ВЕЛИМИР Ј. РАЈИЋ.