Srpski književni glasnik

ДРУГИ ЗАВЕТ.

Кад свршим ову жалосну судбину, Кад стресем оков, и царству слобода Одлетим, — тада, против свију мода, По мојој жељи, приступите чину:

Окупајте ме у чистоме вину,

Без једне капље минералних вода, Не треба чак ни бикарбонат-сода, И копајте ме земљи у дубину !

Ал' не у гробљу: у пољу, далеко, Где земља грли азурна небеса, Где расте љиљан, стидна љубичица,

Где сваке зоре, побожно и меко, Са витих грана Творцу хвалу стреса Хор малих, слатких и невиних птица.

Велимир Ј. РАЈИЋ.