Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
* * *
Миришу јорговани...
И кроз ноћ светлу, меку Тон звонке виолине Губи се, тихо мре,
А песма увела срца Чежњиво, болно јеца: Љубави, где си, где !
Миришу јорговани... Залуд јецање страсно Пропалу љубав зове Ноћ мрко, сетно гре, Само подмукла слутња Грозном мирноћом шаиће: Прошло је, прошло све!
Л. МиЈјушковићева,