Srpski književni glasnik

* * *

Миришу јорговани...

И кроз ноћ светлу, меку Тон звонке виолине Губи се, тихо мре,

А песма увела срца Чежњиво, болно јеца: Љубави, где си, где !

Миришу јорговани... Залуд јецање страсно Пропалу љубав зове Ноћ мрко, сетно гре, Само подмукла слутња Грозном мирноћом шаиће: Прошло је, прошло све!

Л. МиЈјушковићева,