Srpski književni glasnik

JAMBBO и Његове ПрРСТЕНЏИЈЕ. 105

прави постанак његов много је старији, јер се у њему налази трагова још некадашње римске културе.

Због околних погодних прилика, а и са чисто својих властитих мајдана, и Јањево је набрзо добило своје латинске колонисте, највише католике из Дубровника, понешто и из других далматинских места, па нешто и из Босне, а јамачно и Сасе. За њега се зна већ и у првој половини ХЈУ века, кад и за србијански Рудник и Плану. У њему су већ од тада живо радили рудари и златари. У ХУТГ веку убројава се, међу латинским колонијама, у важно место са хиљаду вредних и предузимљивих становника. У ХУП веку имало је 500 кућа, дакле за сто година куд и камо је било порасло. Али као и другим рударским и индустријским местима п њему је са Турцима освануо црни петак. У извештају о својем путовању барски надбискуп Марин Бици вели како је године 1610, путујући по Арбанаској и Старој Србији, свратио и у Јањево, па наводи да у њему има 120 кућа латинских, 200 православних („тизматичких“) и 180 турских.' У цркви Св. Николе видео је судове и утвари од сребра и злата. Још је Бици изнео да је место врло опасно.

Према подацима из године 1904 у Јањеву живи 3450 становника, и то Срба пет пута више него Турака, којима се рачун може ухватити само приближно по броју кућа, којих има 80. Срби говоре чисто српски, а закона су сви до последњег католпци; Турци су пак праве Османлије, што је врло ретко за Косово и околину, говоре турски, мада разумеју и српски, а закона су мухамеданскот. Ове католике како фратар Јукић“ тако и Слишковић,“ као и многи немачки писци, зову Хрватима, што је уосталом сасвим свеједно“.

1 Starine XX (стр. 122). 2 Bosanski Prijatelj, sv. II, 84.

3 Albanija i Macedonija, Sarajevo 1904, crp. 24.

4 Јужно од Гњилана и по Скопској Црној Гори има још српских католичких села : Летница, Шашаре. Стубла, Бин ..ч, Врнаво

Коло и Врнезо. Са Јањевом ова села броје 7400 душа.