Srpski književni glasnik

106 СРпски Књижевни ГлАоник.

Горе смо изнели да је по Бицајевим подацима из почетка ХУП века у Јањеву било највише православних, и то њихових 200 кућа, католичких 120, а турских 180. Међутим, сада знамо сасвим поуздано да су данас у претежној већини и у најлепшем напретку и благостању само Срби католици, Турци су се смањили од ХУП века више него за половину, а православни су потпуно ишчезли, јер се на њих од вајкада сва турска сила и била окомила. Тај процес пропадања православних систематски се врши најужасније у ужој Старој Србији до Шар-планине. Католици пак били су у нешто повољнијим приликама, и за дуго, док православни нису могли имати својих свећеника, добијали су своје свећенике из Далмације и Босне, а у последње време и сами се Јањевци одају науци, највише богословској. Као свећеници они су ишли и у католичка поарнаућена села, особито по Љуми, а и даље, па су по црквама увек проповедали на српском језику, и тако однарођене Арнауташе чували од потпуног заборава свога матерњег говора. Утицајем са стране и то је престало, јер сад су фратри већином прави Дрнаути из Скадра, а пи из других места.

Данас Јањево има добро уређену основну школу са три учитеља и једном учитељицом. У школи се учи латиницом и само њом у животу служе се и претенџије. И књиге су им штампане само латиницом. Они имају лепу своју католичку цркву са два свештеника и данас је Јањево средиште јањевске католичке нурије.

=

За Јањево се с правом може рећи да је у главном једна велика прстекџиница, јер око 300 католика претенџије су, 30 их има колара, 4 месара, 10 механџија, 10 бакала и 2 пекара. Турци су сви само сељаци, и ретко се кад из свога места удаљују. Разуме се, као што свуда чине људи по малим местима, тако се и овде католици баве, али само споредно, и ратарством. Сеју како они веле: пченицу, овас, каламбоћ (кукуруз), јечам и крупник (ово жито не зову као Нишлије „лимацд“). Пошто им ко-

«4 4