Srpski književni glasnik

Јањево и Његове ПРОТЕНЏИЈЕ. 109

и код Јањеваца све до сад, јер они поред рада у своме занату плаћају и неку нарочиту врсту дажбине.

Али не треба помислити да због јањевских претенџија нису могли ови мајстори и на другим местима себи кров подићи и бавити се истим послом. У иоле већим варошима свуда по Српству, па и по Бугарској, било је претенџија, али нигде не у толикој мери као у Јањеву, чија је радиност јачала и усавршила се до малог инлустриског предузећа, мада јањевске претенџије не сачињавају никакво акционарско друштво нити су им задруге бог зна како велике. Све то није, и они опет туку све сличне мајсторе, тако да им морају завидети. Јањевци, шта више, нису никакви уметници у своме послу, обратно: рад им је врло примитиван, али га у маси израђују, добри су познаваоци путова, земаља и зналци језика, зађу по вашарима, на које особито сиротиња једва чека и тала накупује ствари за читаву годину што јој треба. Јањевци пмају мало специјалитета, у које би се може бити могли урачунати столовати, — претење венчано са дебелом витицом и крупним челом, које је поткићено са 5—10 великих сребрних пара. Они у последње време препродају и куповне ствари, као куповно цвеће, ђинђуве, разне игле и јевтине друге ситнице. Њихови цуканжк (искуцани), па на лићу зомбом шарани орнаменти разликују се од туђих радова, по чему они своје производе сместа разазнаду. Тако исто су њихове исипане (ливене) курбаге (пулије) на токама сасвим засебног облика У нашем музеју могу се видети на токама младе Стречанке („Сречанке“)," Израда Јањеваца јесте проста, па им је прост и

1 Слишковић, навед. дело, стр. 25.

2 Има једна ствар због које музеји морају много зажалити на Јањевце, а то је, што су они покуповали по народу изобичајене металне наките и старе новце, да се сад с муком једва што може наћи за збирке. Не само да је штета што они многе од тих старина одмах претопе, него и оно што се код њих нађе нема вредности, јер се не зна одакле је.