Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни Гласник,

живота. Њих је тако много п махом су тако добро познати, да немамо ни времена нп потребе износити их у потанкостима. С тога ћемо се ограничити само на оно што има непосредне везе с уметношћу, износећи и то у најкраћим потезима. Потребно је претходно нагласити две ствари. Прво ваља знати да су уметници црпли градиво за ове приказе пз разних апокрифних прича, а нарочито из познатога прото-јеванђеља Јаковљевог, које је, на сву прилику, у IV веку постало и у ком је на дугачко п поетично описано житије богородичино, док св. Писмо садржи о њему врло мало података. Друго, не треба семетнути с ума да је велика већина ових приказа рађена у виду слика по дувару (фреске) у разним црквама.

Рождество богородичино, које се збило после дуге чежње за породом од стране њених родитеља, Јоакима и Ане, дешава се обично у затвореном простору. Око породиље Ане нашло се у послу неколико нудиља, а испред постеље жене купају и повијају новорођенче. Међу најраније таке приказе, само у слободној природи, спада класична сличица (мининатура) у једном илустрованом грчком требнику из 1025, који се данас чува у ватиканској библиотеци. Затим, сличан мозаик, из ХП века, у римској цркви S. Marin in Trastevere. Најлепше ствари пак, дали су фјорентински сликари: Андреа дел Сарто (фреска у предворју цркве Благовештења у Фјоренци), Доменико Гирландајо (у цркви 5. Maria, Novella), и Дирер од Немаца.

Улаз богородичин у храм (Ваведење), после навршене треће године, сматран је у средњем веку као праслика калуђериштва. Одевена у бело руво, приказивана је богородица већином у тренутку, када се, допраћена родитељима, пење уз степенице храма; само је у највише случајева већ одрасло девојче и носи обично свећу у руци. Врло китњасте и сложене композиције имамо о том предмету од Доменика Гирландаја у поменутој цркви, од Карпаћа у млетачкој академији п сјајну слику од Тициана у пстој академији.

a

| И. A “ 240