Srpski književni glasnik

64 СРпоки Књижевни Гласник

до краја. Јер ви сте већ видели како је она фабула без икаква основа везана за де Ноаја. Зато ови ваши закључци из ње јесу просто ваше измишљање са обележеном тенленцијом, која вам није допустила да видите како француски посланик, ако није знао „досадно и до виртуозности молити“ као дубровачки, ипак је умео молити као и даривати. Што пак није успео у корацима чињеним на Порти против повластице дате Дубровчанима 1571 године. ту није кривица до њега, већ до карактера тадашњих односа између Француске и Порте и до дубровачких услуга учињених Порти за Кипарскога рата, услуга према којима се Мехмед Соколовић није могао оглушити. Због тога и успех дубровачке дипломатије у Цариграду треба свести на праву меру и ценити га према приликама и према средству којим се она служила, да постигне успех.

Да сте хтели, Г. Војновићу, доказа за потврду првог факта могли сте наћи у неодређеном држању Француске да ли ће бити уз Св. Савез или ће остати с Портом, и у вестима о накнадном ступању Француске у Св. Савез, које су допрле у Рим, а већ отуда лако биле пренесене у Дубровник и дотурене на Порту.! За доказ пак другом факту служи не само захтев млетачког посланика у Риму, приликом стварања уговора о Св. Савезу, да и Дубровчани уђу у њ или да се бар обавежу да неће помагати Турцима, и разлог зашто је то чинио млетачки посланик, него и подаци о раду Дубровчана у корист Порте у току тог рата, о раду који је за Порту био врло користан.

О узроку онаквог захтева млетачког посланика у Риму у погледу Дубровчана било је речи и у мом приказу. Ја сам тамо нагласио да такав захтев млетачки није био због чега другог до да се Дубровник спречи да не помаже Турцима. Дубровчани пак радили су евим силама да се одбране од тог захтева, да би могли помагати Турцима и користити се пскључавим положајем, једно, да би испословали поништај одредбе у капитула-

1 Paolo Paruta, Della Пззеог ја Ујпе капа, parte, II, Venezia 1708, crp. 168,

e“ S