Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 65

цијама од 1569 године, по којој су дубровачко бродовље и трговина у турским левантинским водама били потчињени француској заштити, и друго, да би ојачали своје царинске приходе од робе, која се преко Дубровника увозила у Турску или из ове извозила у државе на Западу. И да млетачки посланик у Риму није тражио увлачење Дубровника у Св. Савез не зато што су Млеци хтели упропастити Дубровник него зато што су желели да га обавежу да ке помаже Турцима, као што им је и помагао, види се најлепше из меморијала млетачког посланика Суријана, у речима којих нема штампаних у тексту, којим сте ви служили. Речи Суријанове тамо толико су јасне, да им није потребан никакав коментар, и Суријано много каже, кад о члану уговора, којим се Дубровнику и његовој територији гарантује неутралност и неповредљивост, вели: „На члан о Дубровчанима пристадоше сви, али млетачки изасланици приметише да би било умесно забранити им да не служе Турке топовима, муницијом и друго које чим на штету Хришћана. То се допаде посланицима шпанескога краља, али кардинали, панини пуномоћници, не хтедоше да се дира у тај члан зато што га је папа тако предложио, ну Оп закључено ла Дубровчани могу бити оштећени само кад папа нађе да не може бити другчије...“ И овај млетачки захтев био је оправдан због поступака Дубровчана и због њихових услуга чињених Порти у у току овог рата у Далмацији: они су тада додавали ратних потреба суседним Турцима, ометали су рад Млечића у Далмацији, извештавали су Турке о раду хришћанског савеза против Порте итд.“ И Дубровник је тала радио исто што и приликом каснијих ратова млетачке републике с Портом: помагао је овој другој а ометао не само млетачки успех него и покушаје Српског На-

1 Linig, Cođex Italiae Diplomaticus, IV, 301—302.

2 Jurien de la Graviere, La guerre de Chypre etla bataille de Lepant. Paris 1888, Il. 199: Relation del nob. h.sSer. Bernardo Contarini, ritomato КЕ. е Ргоу-г. di Cattaro, mandata nell' Еве. СоПо, А 22 (еђг. 1573. (Ркп. у Млет. Држ. Арх.), итд.