Srpski književni glasnik

66 OpHrcRMw KEMJKEBHH ГЛлАСНИХ.

рода у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори, да се ослободи Турака, имајући на уму једино интересе своје повлашћене трговине у Турској и бојећи се штете, ако ти крајеви добију другог господара у место Турака.

Дубровник је, дакле, имао интереса да с Портом буде у добрим односима. Ради заштите својих трговинских интереса он се борио е Француском због наметвуте му заштите и учинивши Порти великих услуга постигао је да се 1571 године отараси ње. Тај успех на Порти 1571 за Дубровник предетављао је велику добит, али непристрасан историчар кад констатује успех, лужан је да констатује и како је тај успех постигнут. А кад овај констатује то, не може се нимало сложити с вама, Г. Војновићу, да је то дипломатски успех. Тај успех условљен је услугама учињеним Порти од хришћана против хришћана, и отуда у колико су те услуге биле теже по успех хришћански у борби заподенутој с Турцима, у толико је био мањи успех дубровачке дипломатије у Цариграду. И за овај факат требало је да сте знали, или боље, морали сте га знати, Г. Војновићу, кад вам је већ било познато колико је дубровачко дебијање повластице од Порте 1571 године значајпа тачка у развоју Александријског Питања. Да, али да му упознате карактер и да му појмите сав значај, требало је да сте се прво еманциповали од оне предрасуде, која вам није допустила да објективно посматрате рад Дубровчана.

Али приступање раду с таквом предрасудом довело вас је и до једне много веће погрешке него што је горња. То је рђаво схваћено питање: на основу чега је Француска вршила заштиту над бродовљем и над трговином хришћанских држава на обалама Средиземног мора, еем Млетака, у турским левантинским водама пре капитулација од 1569 године п да ли су борбу изазвали Дубровгани борећи се против француске самовоље или против права француског, заснованог на уговорима и повластицама из доба пре 1569 године Ви то питање нисте правилно схватили узимајући у вид само дубровачке из-