Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 67

воре и не обраћајући ни најмање пажње капитулацијама и хатишерифима из доба пре 1569 године, који говоре друкчије. Ви сте сматрали да су вам ти извори непотребни, и само из таквог схватања и долази ваше потпуно погрешно мишљење ла питање о старини француског консулата у Александрији ни у колико не утиче ни на карактер француско-лубровачког спора нити на карактер и вредност ваше студије („Дело“ за марат, стр. 404). Такво је мишљење само последица незнања да питање о француској заштити стоји у неразвојној вези с питањем старине и стечених права францускога консулата у Александрији, и последица обеју врста горе показаних предрасуда, које вам нису дале да појмите да се право вршења француске заштите да упознати само проучавањем пи других извора сем оних којима сте се ви елужили при изради студије о Александријском Питању. Мишљење своје о постанку француске заштите пзнели сте у студији, говорећи о капитулацијама од 1569 године („Дело“ за нов.-дек. стр. 182-183). На том месту, по Масону (навед. дело, стр. ХПТ) п Сен-Приасту (навед. дело, стр. 253) истакли сте две „новине“ у поменутим капитулацијама, према онима од 1536. Обе су „новине“ у уводу, а не у правом тексту уговора, и у једној од њих реч је о повластицама француске краљевине да својом заставом закрили у Леванту „бродове свијех осталијех поморскијех народа“ па и Дубровника За коментар тој новини ви сте рекли: „И та се повластица у капитулацијама већ тада помиње као стародавни обичај средДоземнијех опћина да траже заштиту прослављенијех франачкијех кринова у левантинскијем водама. Примера ради наводе се Ђеновези, Сицилијанци и Анконитанци, али само примјера ради“, што ће рећи да се та заштита тицала и Дубровчана, који су је на тај начин стекли. Али вам ово није било тачно, јер нити се у капитулацијама вели о обичају ла је „стародаван“, нити је истина да су заштиту тражили Дубровчани, нити је пак та одредба „новина“. Зато да вас изведем из те заблуде, 5*