Srpski književni glasnik

68 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

али тако да вам покажем пут па сами даље да радите о свом спасу, у приказу указао сам вам на значај капитулација за Александријско Питање, на везу њихову с питањем старине француског консулата у Александрији, на покушај Дубровчана између год. 1547 и 1550 да се ослободе француске заштите, и, најзал, како је за питање оне „новине“ потребно размотрити „питање о правом тексту капитулација од 1596 године и из ког су времена и у којим се капитулацијама први пут јавила одредба о пловидби дубровачког бродовља под француском заставом и о дубровачкој трговини у Леванту под француском заштитом“ („С. К. Гласник“, ХУТ, 218). И да бих вам још боље обележио пут, којим ћете поћи па да се уверите о свом погрешном раду, а и не сањајући да вам хатишериф Сулејманов француском консулу у Александрији. од 1528 године може бити непознат, додао сам и ово: „Да се изнађе где су биле прве одредбе о подвргавању Дубровника и његове трговине у Леванту француској заштити, требало је више се задржати на капитулацијама од 1536 године п боље проучити питање о аутентичности њиховој и односу њихову према ранијим и каснијим актима што се тичу Александријског Питања. Боље рећи, овде настаје питање критике текста ових капитулација, јер има много знакова, по којима се може мислити да текст капптулација од 1596 године, у оном виду како се обично саопштава и стално прештампава по зборницима уговора између Турске п других држава, није аутентичан“ („С А. Гласник“, ХУТ, 298, 299).

Али узалуд ми мој труд око упућивања! За свакога који се ма и најмање бавио проучавањем Александријског Питања, горе наведене и друге речи значиле су упућивање на проучавање капитулапија од 1569 године, у вези са ранијим капитулацијама и хатишерифима, п све то у вези се питањем о постојању и о правима француског консулата у Александрији. Али је за вас, Г. Војновићу, због вашег незнања, то било не само „нејасно“ него и „византинисање“. Преко свих наговештаја и свих упућивања ви сте