Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 69

прешли и остали сте при свом ранијем мишљењу : 1, да се француска заштита над дубровачким бродовљем и трговином пре 1569 године заснивала на обичајном праву, које потиче из „стародавног обичаја средоземнијех опћина да траже заштиту прослављенијех франачкијех кринова у левантинскијем водама“ („Дело“ за марат, 405 и 406), и 2, да се повластица брођења хришћанских бродова, па и дубровачких, по турским левантинским водама под француском заставом, заснивала на таквом обичајном праву, а узаконила тек у капитулацијама од 1569 године. (Тамо, 203, 204). А то не значи ни више ни мање него да с е својим накнадним писањем о Александријском Питању утврдили своје раније незнање најкрупнијих аката о њему и да сте на себи показали силног утицаја оних двеју предрасула, јер она „новина“ могла је остати новина само за давнашњег Сен-Приста, али не и за вас, писца у ХХ веку! И камо да сте се потрудили да загледате у хатишерифе и капитулације пре 1569 године! Би бисте лепо знали да она повластица није потекла из обичајног права, ни да се узаконила тек капитулацијама од 1569 године, нити пак да је „новина“, а ја се опет не бих мучио да вас учим и против ваше воље. И како би то било лепо, много лепше него што сада морам да учим човека који не зна и неће да зна, што му то не допушта уверење о стеченом искључивом праву на познавање Александријског Питања! Па ипак, кад сам се једном латио тог посла, да вам бар покажем камо вас је завело то ваше уверење о иекључивом познавању овог питања.

Ви, Г. Војновићу, тврдите да је обичај, по ком је Француска вршила заштиту над бродовима и трговином средоземних општина у турским левантинским водама, стародаван. Али тај обичај није тако обележен ни у оном осакаћеном тексту што сте га навели (у „Делу“ за нов.дек., 183) нити у другима тачним. То сте ви измислили. дагледајте у текст капитулација па се уверите!

Даље, ви велите да заштита Француска потиче из