Srpski književni glasnik

707 0 СРпски Књижевни Гласник.

тражења „средоземнијех опћина“ да их заштите „прослављени франачки кринови“. Али то за Дубровник не вреди. Јер кад су, на пример, Дубровчани по повластици султана Сулејмана 1 од 1517 године, изданој у Бруси, имали право да „илт по морб или по соху .. елободно да доходе и штходе и ни штв кога да им не е досада ни забава...“ (Мопишепја Зеглеа, 550), на што ће им туђа заштита у пловидби по туреким водама И откуд да они траже француску заштиту, кад се из података, што сте их ви изнели у својој студији, види да су се најочајније борили против ње 7 Зар ви не видите како се Дубровчани позивају на султанске повеље, на повељу мамелучког султана, па султана Селима 1, па Сулејмана I, ma (Селима П, и како узвикују да њима у султановим земљама није била потребна француска милост и заштита 2 („Дело“, 197, упор. 195). Зар ви не видите како све то не иде у прилог тврђењу: да су Дубровчани тражили заштиту. И они је нису тражили, Г. Војновићу, него су се отимали испод ње зато што им је наметнута. Да, наметнута. И то је оно што ви нисте знали, ни како је наметнута ни кад.

Свакојако француска самовоља није је наметнула, јер она сама није била кадра да то изврши. А откуд би је и било, кад се већ зна да је и сам султан Сулејман 1 ишао на руку Французима да врше заштиту над Дубровчанима („Дело“ за нов.-дек., 186).7 Дакле, нема места наметање заштите приписивати самовољи Француске. Али кад Француска заштиту није вршила из самовоље, на основу чега Je? На основу аравч у повластицама п капитулацијама, Г. Војновићу. И да сге случајно знали чега има у хатишерифима и у капитулацијама из доба пре 1569 године, и како стоји се правим текстом капитулација од год. 1536, било би вам јасно и кад је и чим је Дубровчанима наметнута заштита француска у турским левантинским водама, знали бисте каква су била права француског консулата у Александрији, знали бисте да она одредба у уводу капитулација од 1569 године није новина, па бисте, најзад, знали и то да оно позивање