Srpski književni glasnik

882 СРпски Књижевни FACHBE.

славуј у песми, испеваној ружи, открио му је читав свет познања. Певао је о сунцу, о животу, о љубави, о милошти, о свему оном о чему је бедан цветак само у својим “сновима маштао. И он који је добио само мрвице, отпатке у животу, хтео је да све има, као и славуј и лруго цвеће око њега.

0, зашто се даје убијенима танано ткиво најфинијих осећања, зашто им природа не успава и дух, као што им је успавала тело Колико би мање туге и бола у животу било! И вера и нада у ведрије дане пробудише се у цветку. Већ сутра дан почео је да се пење у висину, да допре да и њега огреје сунце. Тешка је то борба била! Ма и најмањи напредак плаћао је крвљу срца свог, а сипрота стабљика бивала је све тања и тања. Баш пред крај хета доспео је до циља. Врео сунчев зрак огрејао га, а лептирак привучен необичним плавилом спустио је лакомо своје пипке на круницу његовога цвета.

да један тренут окусио је слободу и љубав, а већ сутра дан врео сунчев зрак спарио је нежан цвет, а први јесењи ветар поломио му нежну стабљику.

Тужна је та прича о плавом цветку. Жудња је грех, веле људи. Трпи и вечно трпи, ти коме је судбина од постанка даровала само борбу и јад. Али доћи ће време да све што је бедно и придављено у природи, сине новим животом, прене и смело потражи слободу и светлост, и онда ветар и звезде неће нам причати причу о саломљеном цвету, већ причу смелих срдаца, која су постигла давно жељену мету.

Не плачите! Ја нећу да помутим тај лепи азур у Вашем оку; мени је довољно, ако сте ма и најмање разумели причу о нежном плавом пвету.

ЈЕЛА.

4

ИЛ ИВА и У

i а \ ДИМ с NIV