Srpski književni glasnik

А : рис И пе реке 5 2 МЕ ве | 7 MOL IO a %

886 СРпски Књижевни Гласник.

Треба само да метне у свој кошар дрва место рубља; али њој суво дрво изгледа теже него мокро рубље. Кошар јој је привезан за леђа конопљаним упртама ; старица је погнута напред, до земље. Када скине терет, она се једва усправља, али остаје погрбљена. Понекад посрће, пошто кошар вуче на десно и на лево, а донекад, хтела не хтела, седа на какву гомилу камења крај пута. Али у овој борби увек старица побеђује. Имаће дрва ове зиме.

Остаје јој само да нађе свој насушни хлеб. То значи признати: треба да проси. То је најмучније. О, навићи ће; и сад већ, кад неко хоће да јој метне штогод у џеп од кецеље, она спочетка узмиче, каже: „Не, не“, јасним гласом, затим одмах, епуштеним гласом: „Хвала, хвала“, јер једном руком несвесно отвара џен да милостиња не би испала.

IH.

Ја је неуморно посматрам чудећи се све више, а она то не примећује. Она оставља мени да водим разговор. Одговара увек етрпљиво, не пита никад, и ако ја џрестанем говорити, она ћути. Од једне реченице до друге, имамо времена да размишљамо до воље.

Један је од знакова њене старости што понекад 3аборавља свој пол. Мисли да није женско, и каже:

— Као млад, нисам био крупан, био сам мали, али здрав и жесток.

Не сме јој се приметити; сувише је доцкан за поправљање. — У којој сте се години удали, Хонорина 2

— У двадесет четвртој. Могао сам се удати и раџије. Мада нисам био богзна како леп, гледали су ме радо. Тражили су ме стално; ја сам хтео да чекам.

-— Због чега 7 :

— Тек онако.

— Јесте ли одмах имали деце 2

— Не; била сам као девојка још две године после удаје, али кад једном дође прво дете..

+ к 28

да ik И А БАНДЕ

U eri M

и -.