Srpski književni glasnik

се више.

ХоногрРиИНА. 891

_ лице, и оде преко тавана: нестала овде, да се другде нађе.

Једне ноћи, пацови изгрискаше последњу мрву из сандука, отворише празну кутију за шећер, и не вратише

·Згрчени пауци очекивали су само тишину, да почну

· плести своју паучину. Један правилан шум још је реметио.

_ Али одједном, часовник се заустави. Он се није постепено успоравао, да му куцњи слабе до последњега тик-так: он је престао ићи као неко који умре на ногама, и који није мислио да је болестан.

: Кућно срце није више куцало. Људи из села гурнуше врата и подигоше са земље

стару Хонорину, која је пала ничице и умрла сама сам-

цита, и не казавши ником да ће умрети. =.

Жил РЕНАР.

(Превео с француског М. М. ИврРовац.)

~