Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
се више.
ХоногрРиИНА. 891
_ лице, и оде преко тавана: нестала овде, да се другде нађе.
Једне ноћи, пацови изгрискаше последњу мрву из сандука, отворише празну кутију за шећер, и не вратише
·Згрчени пауци очекивали су само тишину, да почну
· плести своју паучину. Један правилан шум још је реметио.
_ Али одједном, часовник се заустави. Он се није постепено успоравао, да му куцњи слабе до последњега тик-так: он је престао ићи као неко који умре на ногама, и који није мислио да је болестан.
: Кућно срце није више куцало. Људи из села гурнуше врата и подигоше са земље
стару Хонорину, која је пала ничице и умрла сама сам-
цита, и не казавши ником да ће умрети. =.
Жил РЕНАР.
(Превео с француског М. М. ИврРовац.)
~