Srpski književni glasnik

Народне ЈАВНЕ КЊИижнице. #99 књижнице с 44,591.851 свеском, 1903 је било на 80,000000 становника, 6869 књижница од преко 1000 свезака са свега 63,700.000 свезака. Просечно долази на сваку књижницу око 9000 свезака. Уз то долазе још 2242 књижнице од исте врсте, које имају по 300 до 1000 свезака, а свега 1,200.000. свезака.

Практичан обичај је завела једна књижница у Хеу“ Јогк-у 1903 године. Она шаље т. зв. покретне књижнице, које садрже известан број књига из разних или одређених струка књижевности, и то свакој опћини на њек захтев. После одређенога времена може опћина вратити ту и узети другу групу књига. Већ прве године је из· дате на то 200.000 марака. 1898 је било 540 покретних књижница. Иначе су први пут уведене сеоске покрегне књижнице још 1817 у Шкотској.

Битни и карактеристични знаци американских књижница новога времена јесу непрекидна делатност, одбацивање свију непотребних формалности при употреби књига, при позајмљивању и враћању ; садржина књижнице удешена за све слојеве народа.

У Енглеској се некако у исто доба почеле развијати јавне књижнице. Још крајем четрдесетих година је донесен у парламенту (али не баш се великом већином гласова) закон, да се мора ударити порез за народне књижнице (0.2"% од целокупнога пореза), ако више од половине порезовника једне оићине то захтева.

Године 1891 било је у Лондону, у 16 котарева, на 1,315.030 становника 16 књижница са 232.249 свезака пи 2,089.911 позајмљивања за годину дана.

Доцније је број књижница знатно порастао у Лондону. По једној статистици је 1595/6 у 26 катарева било 415.613 свезака (а ту није урачуната једна од највећих књижница, у Сашђегтећ-у). Просечно се дневно носило 12.479 свезака кући, а око 1460 свезака читано у самој читаоници. Годишње око 4,043,000 свезака носило се кући, а у читаоници читано око 438.000 свезака. То су све минимални бројеви, јер у рачун нису ушле све лондонске

57“