Srpski književni glasnik

900 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

—

књижнице, пошто 10 њих нису одговориле на питања статистичарева.

До године 1893 имало је од 30 великих градова у Енглеској њих 27 своје јавне књижнице (ту се не рачуна Лондон) и то на свега 6,371.000 становника 2,183.021 свеску. Зграде су им велики и сјајни дворови. Сћекепћаш, јелан мањи град од 43.000 становника, добио је 1884 књижницу са 5600 свезака. Друге године се повећала на 7000 свезака, а године 1892 на 20,000 свезака. Зграда и земљиште на којој је сазидана сада коштају 290.000 круна.

Књижнице у Енглеској су већ увелико преживеле своју техгничку периоду, њихово развиће је дошло сада до социолошке периоде. Каталози, распоред књига, записник о позајмљивању су потиснути у позадину проблемима које је поставило ново схватање о књижници као установи што активно учествује у образовању људи. Сада се Енглези питају: како бисмо могли проширити деловање књижнице 7 Како бисмо могли побудити одрасле и децу да више читају Како бисмо могли обзнанити сврху и корист књижнице и онима који досад“ нису ни имали појма да је имаг

/

# ж

У нас Срба је покренуо живо питање о оснивању народних књижница прво клуб академске омладине у Загребу „Синђелић“. Његовом иницијативом основало се још 1904 „Друштво за оснивање српских народних књижница“. Тек под новим курсом у Хрватској и Славонији потврђена су му, ове године, правила, и друштво се прошлога месеца организовало. Успеси се тек могу очекивати.

Прву народну јавну књижницу основао је Младен Ђорђевић, правник, у Горњем Товарнику (Срем). У Срему су основане књижнице за последње 2—3 године још у Раковцу, Сурчину, Карловчићу, Малој Вашици, Мирковцима, Лазама, Каменици. У Бачкој, у Сомбору ; у Банату, у Кусићу, Беодри. „Омладински Гласник“ је еместио једну покретну књижницу у Крушедолу (Срем). У Босни и Хер-