Srpski književni glasnik

_

НАРОДНЕ Јавне Књижнице. 901

цеговини је основано највише народних књижница, и то у Фојници, Грачаници, Жупањцу, Пурачићу, Босанској Градишци, Приједору, Тешњу, Мостару, Васовинама (код Маглаја).

Године 1905/6 је у „дори“, у Бечу, основан посебан „одсек за народно просвећивање“, с програмом: да се што шири круг омладине заинтересује за књижнице, да се изради јединствен и једноставан план за оснивање и управљање народних књижница, да се састави узорни каталог за књижнице.

Године 1906 је упутила „Зора“ позив на целокупну омладину, преко листова и преко омладинских друштава, да се заинтересује за књижнице. Разаслала је и циркуларе управама српеких читаоница и књижница“ с питањима о раду књижница. Резултати досадашњега рада, које казују послати одговори, а мало их је добивено, нису сјајни, али су утешни, јер показују да заиста постоји покрет књижнички. Књижница у Босанској Градашци је имала у почетку 1904, кад се основала, 264 дела, а 1906, 344 дела ; у Приједору (Босна) 1897 године 80 дела, а 1906, 679; у Беодри (Банат) 1905 године 102 дела, а 1906, 262 дела.

Кад се српски академски клуб „Синђелић“ у Загребу реорганизовао у друштво „Његуш“, узело је исто у свој програм рад на народном образовању. Издало је врло згодну „Читанку за одрасле аналфабете“, и по извештајима које читамо у новинама види се да је овим задовољена једна потреба која се осећа особито у делу нашега народа који живи у горњим крајевима Хрватске и Ола. воније. Основани су неколики курсеви и свуда добро напредују. Бан сваке је сумње да ће, у вези с овима, кад се постигне њихова сврха, — да народ научи читати, где не зна, — напредовати и књижнице.

Ж

С нарочитом тенденцијом пишемо овај чланак баш за „Српеки Књижевни Гласник“, који изилази у Београду, те је с тога врло близу београдској университетској омла-