Srpski književni glasnik

902 Српски КњижеВнИ ГЛАСНИК.

дини. Опће је већ уверење да академека омладина у Србији и сувише политизира, а ни мало не ради на једноме важном пољу душевне српске културе, на народноме просвећивању. Међутим, нико не може, особито баш у нашем маленом народу, радити на овоме пољу с толико изгледа на успех, као академска омладина. Омладина ван Србије је то схватила. „Зора“ у Бечу, „Његуш“ у Загребу, „Шумадија“ у Прагу имају у своме програму овај рад. Поједини чланови ових друштава, или други омладинци из разних струка занимања, који су кадгод долазили се овима у додир, радили су и раде на простору Угареке, Хрватске п Славоније, Босне и Херцеговине за народно просвећивање. А „Побратимство“ није о овоме никада проговорило на својим зборовима! И иначе сав јавни рад београдске омладине као да је сабијен у странчарским (не могу да речем страначким) клубовима.

Омладина у Србији која се бави јавним радом петиче само задаћу, да, као представник „Пијемонта“, ради на „спасавању неослобођене браће“, а сасвим заборавља на лужност према народној средини из које изилази и у коју ће ући као интелигенција. Тамо се све очекује од државне иницијативе, а ипак је приватна иницијатива, особито кад треба крчити пута новим идејама, јачи фактор у војевању за успехе.

Биће по општи наш народни напредак од неоцењиве користи, ако и омладина у Србији заволи илеју просвећивања народног, специјално пдеју оснивања књижница. Баш ове потоње су савремена потреба народна. Па и они који мисле да је прва задаћа омладине у Србији да се брине за „неослобођену браћу“ нека помисле само да ће напредак књижничкога покрета у Србији, који је иначе најјачи извор књижевности српске, повољно утицати на исти рад у „неослобођених Срба“ и помоћи му да се ослобађа најцрњега ропетва, ропства незнању.

Др. ВАСА ЦАРИЋЕВИЋ.

»