Srpski književni glasnik

ЈЕДНА АУСТРО-СРПСКА ПЕСНИКИЊА. МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ.

Биографски податци.

Упознао сам је у кући модерног апостола српског народа, ученога Вука Стефановића Караџића. Милица Стојадиновић била је пријатељица његовој генијалној кћери Мини, па позвана од ове, дође у Беч, 1851, из Врдника, где је до тада живела у сеоској усамљености код својих родитеља.

Њена фигура је била уочљива: средње висине, са пластички изразитим јасним облицима, са бледим, као у богородице, лицем, са челом надкриљеним мрком косом. Велике црне очи гледаху с мпрноћом која као да не беше са овог света, а скоро меланхоличан јој израз био би каткад ублажен осмејком њених лепо састављених усана. Црте би јој оживеле само кад би говорила о свом завичају, о лепоти Фрушке Горе и кад би описивала околне шуме п зелена брдашца. Очи би јој јасније засветлеле кад би дочула за наде и жеље које су буктале у грудима људи п које су чезнуле за ведријом будућношћу. А кад би дала израза својим сопственим осећањима, кад би го.ворила о славној прошлости свога народа и о трагичној пропасти његове царевине на Косову Пољу, глас би јој звучао некако свечано-елегично. Помислио би човек да чује одјек омиреки лепих јуначких песама њеног завичаја, које слепи певачи и данас певају уз гусле (народни инструменат с једном жицом). И када би тако узбуђена говорила и кад би јој се придружила њој по духу сродна пријатељица Мина Караџић, која је у не-