Srpski književni glasnik

904 ОРпски Књижевни ГЛАСНИК.

мачку књижевност уносила фантастично дивне, па ипак врло нежне српске приче, изгледале су ове две дивне девојке као беле, црнооке виле, пророчким даром обдарене ратнице, видарице, савезнице јунака, скупљачице облака, кад играју коло у зеленим кланцима при ејају месеца...

Милица Стојадиновић је била прва жена која је певала на српском језику, али која се није усуђивала, због дубоко подређеног положаја жене у њеној отаџбини, потпиелвати се као творац тих песама. Због тога се на првим, у часописима штампаним песмама и потписивала само почетним писменима свог имена „М. СОт.“, али је испод њих стављала „Србкиња“, одајући тиме своје порекло, То је привукло радозналост, а још више пажњу, јер су песме опевале узвишена национална осећања.

У то доба дође песникиња у Беч. Ја сам баш тада уз припомоћ књижевног апостола српског, Вука Отефановића Караџића и његове ћерке Мине, почео да ипреносим у немачки ритам неке српске јуначке, љубавне, тужбаличке и просјачке песме. То ми је убрзо прибавило поверење и пријатељеку сарадњу песникиње. Привучен њеном особитом појавом, а по мало и увесељаван њеном, тада још невештом синтакеом и изговором немачког језика, замолих је једног дана да ми исприча своју биографију. Она на то радо пристаде и тако сад могу да учиним мали помен својој покојној пријатељици, која је на тако трагичан начин завршила, што је њена отаџбина, која има разлога да се њоме поноси, пропустила досад да“ учини. Па и српска историја књижевности, која је већ и у другом издању изашла, не спомиње њено име.

Милица се родила 1830 године у Буковцу, селу у Срему. Кад јој уважени отац Василије Стојадиновић би изабран за православног свештеника у Брднику, у румском округу аустријске војводине Србије, дође и она као дете ту. Само она, четврта од петоро деце, три брата и две сестре, била је дететом врло озбиљна и увек

a