Srpski književni glasnik

к

79 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

цуска заштита. Оба пак текса имају везе на једној страни с оном одредбом о француској заштити у уводу капитулација од 1569 године, и на другој са хатишерифом од 1528 године.

О том хатишерифу речено је горе какве везе има са капитулацијама од 1536 године. Горе је показано и колико је овај хатишериф значајан податак и за питање француске заштите у вези с правима поменутог консулата. Из њега се вили како је француски консулат још у оно доба имао права да штити не само поданике . француског краља него и друге народе, оне што се набрајају у каснијим капитулацијама. Јер се тамо, одмах у првом члану, вели: „Да Каталани и Французи, и остали народи који су под њиховим (француским) консулатом у Александрији, и који буду приспели у пристаништа MH на обалу, у Александрији или другде, буду спгурни у свим крајевима турске царевине, п на суву п на мору. .“ (Шаpujep, I, 1989: St.-Priest, 846, 847; ne Tecra, I, 23). Даље, у том хатишерифу набрају се права консулова п завртују се интересантним ставом, којим се, на основу раније стеченог права француског консулата од 25 марта 1507, у хатишерифу побројане повластице дају „народностима Француза и Каталана, и другим народима који су под консулатом њихова (францускога) консула...“ (Шаријер, I, 199; St.-Priest, 959; ne Tecra, I, 96).

Ко су ови „други народи“, над којима је француски консуо у Александрији стекао право заштите, то се види из оног потпунијег текста капитулација од 1596 год., које су потврда права стечених хатишерифом. Капитулације пак од 1569 године само су проширено MH јаче потврђено право стечено првима и хатишерпфом, и кад се збот привременог успеха дубровачкога на Порти опазила пејасност у одређивању који све народи потпадају под француску заштиту, дошла је нова потврда тог права прво у патентном писму Мурата Ш од 15 јула 1581 године (Де Теста, 1, 197—140), а потом у капитулацијама од 1600 године, које су у том погледу најизразитије