Srpski književni glasnik

Књижевни Преглед. 73 (Де Теста, 7, 141—151; Норадунгиан, 1, 93—102). И тако, идући од ових последњих капитулација у назад, видимо да је почетак констатовању тог права у хатишерифу ол 1528, или, илући од хатишерифа у напред, сваки нов уговор бива све јасније констатовање његово п све јасније тумачење који су све народи били под заштитом француском у погледу пловидбе и трговине по турским левантинским водама Тако стоји ствар се питањем постанка француске заштите. И сад вам је, Г. Војновићу, јасно како све наведене капитулације и патентна писма долазе једно за другим, као потврда права из оног хатишерифа од 1528 године, који је тако необјашњиво измакао вашој видовитости. И ето, зашто она одредба у уводу капитулација од 1569 године нити је новинч нити уз коњавање обичајног права, које проистиче из тражења „средоземнијех опћина“, да их заштите „прослављени франачки кринови“! Али је требало да вам је ово било јасно и раније; с тим сте ви имали бити на чисто још кад сте публиковали вашу студију о Александријском Питању. И да сте то знали, ви бисте друкчије схватили и карактер борбе дубровачке и француске дипломатије на Порти, рад прве на Порти 1571 године и онако држање де Ноајево ири одбрани права француског, стеченог уговорима и хатишерифима. Да сте пак иоле знали за задатак правог псторичара и да сте се могли еменциповати од оних предрасуда, друкчије бисте прелиставали Шаријеров зборник, избегавали бисте нетачне податке истраживали бисте и другу грађу и пажљиво је проучавали, па бисте боље уочили и прави основ своје студије, те не бисте тврдили да јој је основ оно што јој је предмет! И да сте радили као прави историчар. Г. Војноваћу, па да сте ишли на то да изнесете истину о Александријском Питању, у колико се ова могла упознати из познатих п непознатих вам података историјских, видели бисте како је питање француске заштите над бродовљем и трговином других јевроцских народа и држава у турским девантине им во-