Srpski književni glasnik

74 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

дама, по евом постанку, у нераздвојној вези с питањем о правима француског консулата у Александрији. Али ви то нисте урадили, и зато вам је студија пуна најгрубљих погрешака и погрешних гледишта, а писма су вам већ најречитији доказ незнања и принципа историјске науке, и метода историјског рада, и познавања извора за Длександријско Питање, и ваших необичних претензија на право ауторитета у том питању и на искључиво познавање његово

Кад сам писао приказ ваше студије, сматрао сам да је довољно оно изнесених погрешака, па да се види како ваш начин рада историјских студија није добар. Вама се то није допало и нашли сте да вам је мој приказ „неблагохотна“, „недокументирана“ и „нелојална“ критика, те сте је не само осудили него сте још призвали све „љубитеље истине и лојалности, којих, Богу фала, има још у нашему народу“, да је и они осуде („Дело“ за марат, 403).

Тај ваш поклич „љубитељима истине и лојалности“ треба да покаже дејства, и зато што и сам верујем да „љубитеља истине п лојалности има још у нашему народу“, одвојио сам мало драгоцена времена за овај нов прилог на једној страни правилном упознавању најкрупнијих тачака Александријског Питања, и на другој страни констатовању вашег незнања тамо где тражите искључиво право на знање.

Вама се, можда, неће допасти овај црилог. Али шта да вам“ радим7 Што нисте боље радили7 То је ваша кривица ! Уосталом, можда још није све пропало. Можда ће ваша видовитост и незнање. наћи још коју „нелојалност“ критичареву и још коју омашку у коректури, као што је била она „мадридски“ у место „римеки“ уговор, (С. К. Гл. ХУ1. и „Дело“ за марат, 410 под Р. 5.) па ето за вас згоде да пишете нова писма!

И ја их чекам, али да се друкчије разговоримо, онако како заслужујете,

Јов. Н. Томић.

t