Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

БугаРСКА. — Експозе ГрРОФА ГОолуховског.

Маја месеца 1903 године промењена. је у Бугарској влада. Кнез Фердинанд је морао тражити споразум са Турском и наслон на Западу и на Балкану, осетивши да се Бугарској полако из руку измиче дотадањи престиж у румелијским вилајетима отоманске царевине, да маћелонско питање, дотле бугарско, постаје балканско и европско. Влада Д. Петкова одмах је почела преговоре са Портом, који су завршени споразумом у марту 1904 године. Од овога споразума, — у коме је главно тежиште спречавање преласка чета из Бугарске у Турску, и повраћај бегунаца у Маћедонију и једренски вилајет, — није било ништа. Чете су прелазиле и даље у Турску а бегунци су остајали и даље у Бугарској, а Кнез Фердинанд на своме путовању по Европи тражио је другог ослонца етарајући се да што боље наоружа и појача евоју војску. Али и Порта није седела скрштених руку. У 1903 години она почиње мењати своју балканску политику. До те године она је чинила, по наваљивању ове или оне велике Силе, извесне уступке балканским државицама највише у питањима верско-просветним. Од те године она тражи пријатељства балканских држава, Грчка, чије непријатељство и мегаломанија према Словенима од вајкада трају и нису у јачини ни данас попустили, постаје у 1904 години пријатељ па, вели се с правом, и савезник Турске. (Овоме се има приписати нагла појава и рад грчких чета, велики утицај и рад цариградске патријаршије у солунскоме, а нарочито у битољскоме вилајету.) За Грчком је дошла Румунија. Порта је и њој дала многа права и доброчинства у Маћедонији, старајући се да ступи са Румунијом у што тешње односе. Измена својеручних писама и еку-