Srpski književni glasnik

ПОД НОВИМ ЖИВОТОМ.

Мрзим ваше сузе и те млаке страсти, Откуцаје биједна, разњежена срца, Оборене главе, без младачке части, Кад се живот куне, и плаче, и грца.

Под небом, што сипље меку свјетлост, јарку, И свјежином поји човјека и скота,

Кличем ти, природо, пјесму силну. жарку, Под окриљем нова, пламена живота!

Још под ведрим небом спи даљина плава. Бљешти страстан трепет расцвјетаних грана. Стар свијет и преживљен шумно васкршава У души, док пупи широм јарких страна

Живот, јак и млађан! Како поји слашћу То сјећање куте душе пробуђене!

Ћутим давну прошлост и све чари њене, Часове што дишу животом и страшћу.

И под свијетлим дојмом једна јака нота Затрепта у души, славећ' свјетлост јарку. Кличем ти, природо, пјесму силну, жарку, Под окриљем нова, пламена живота!

\

Д. РАДУЛОВИЋ.