Srpski književni glasnik

гр, и

i“

20

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ.

1

Дело Борисава Станковића, то је једна опширна повест срца, један вечни сапгопзеге, вечни готапсего, књига о чежњи, љубави и сузама. Нико се у његовим књигама не поводи ни за чим другим него за срцем, за које се једино и живи. То су приче о младим женама, младим људима, болне баладе о љубави од које се болује и пропада, и од које нема лека. Све је то само идила двадесетих година, и живот у једном великом парадоксу срца. То је лирска прича коју је у нас некад пневешто покушавао Паја Адамов, и која тек у Станковићу налази свој прави темпераманат. Ја не знам ништа топлије и ништа нервозније од Станковићеве књиге „Стари Дани“, и то узбуђено стање душе, та атмосфера страсти непроменљива од корице до корице, та узнемирена топлота, главна је одлика његове књиге међу књигама осталих наших приповедача. Мени се чини да под сваком страницом бије једно заљубљено срце и да под сваким редком удара једна вена. Станковић је пре свега један темпераменат, и све што види, он види срцем; све те речи имају боју и топлоту човечје крви. И тај неодољиви акценат младости унео је Борисав Станковић први у нашу дотле прилично студену причу. Осим њега имају тога још само Ћипико и Кочић, и нико више. Од јучерашњих писаца није тога имао ни један, ни сам Лазаревић; тога није имао ни мало Веселиновић, за ког не знам у уопште шта је имао. Темпераменат је у Станковића све, а то није мало, и то

4

POKE у РИЈЕЧИ о,

РО то

.

и 4 2: i: r Рм tih: %0

OR LV CC ad јин

a A Уз ја ЕР,

ФД ње

ке и пр Poa 00 |