Srpski književni glasnik

30 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

миловао. Та је њезина резигнација необично психолошки прецизна и тако пуна интелигенције и лепоте описа, да се у њој Станковић показује новелистом првог реда. Покојникова жена, приморана да се уда, одлази најзад за Недељка бакалина, који је проси у исто време — за тога удовца, који има пуну кућу прљаве деце, с којима спава у позадини свога дућана, и коју он сам облачи и пере. Она се удаје за Недељка да је не би родитељи удали за Иту којега она воли болно и горко! Почетак приче са површним описом гробља изгледа да је из Флобера; последње две-три странице исто тако достојне су првога мајстора. И што је најлепше, то је она дубока и меланхоличка атмосфера која испуњава целу ту тамну приповетку. Свадба, пијанка, прва ноћ, опис првог мужа Аничиног, све је то необично силно и необично интелигентно посматрано и казано.

Има много лепоте и у приповетци о Нушки, малој и сенсуалној Нушки, коју шиба једна страст којој не зна ни име ни значење, под којим се повија као шибљика, и дрхти целим телом које као да пржи и сама месечина. Тако је и са Пасом у причи Ђурђев-дан и Ленком у У виноградима. Све то шуми од крви која бичује и младости која мучи и разапиње. И као што се у оној легендарној шкољци коју наслоните на ухо чује читаво хујање океана, тако вам се чини да бисте у овој књизи чули само стократне ударце срца, узнемирене и болне и вечне ударце срца која се сатиру у љубави, од које нема лека, нигде и никад од како је свет постао. Све је међутим само туга из двадесете године, кад је човек несрећан од великих жеља и великих снова. То је севдах, источњачки дерт, један прерани „жал“, онај Станковићев чудесни и неодољиви „жал за младост“, који је читаво једно ново осећање у нашој литератури.

ЈУ

Али овде баш долази једна мана Станковићева, која није само мана његове једне књиге него мана целог ње-