Srpski književni glasnik

и 7.

ПРЕГЛЕД СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ.

(Крај.)

Прозе има много више; управо цела остала књижевност је у прози. А у тој прози има интересантних ствари. Има најпре романа и приповедака, који, и ако су често фантастични и легендарни, као и сви средњевековни, ипак имају своје занимљивости и чак извесне поезије.

Од романа, ту су, најпре, два који су имитација класичне старине. Једно је роман о шројанском рашу, који није ни најмање имитација Омирове „Илиаде“, и који се у нас сачувао само у једном врло кратком изводу, једној врло мешовитој и карактеристичној версији старих средњевековних тројанских повести; он се своди на причање како је Александар, син цара Амора у граду Траду (Троји), отео, као Парис Јелену, Гилуду, жену сионског цара, и утекао с њом у Троју, и како је после, овај, као Менелај с грчким краљевима, пошао с братом и дванаест царева на Троју, опсео је, и напослетку добио познатом преваром. Друго је роман о Александру Великом, који је једна апокрифна историја израђена према делу ученога Калистенг, и у којем се причају, на легендаран начин, сви далеки походи и ратови чувеног маћедонског цара, и уз то његова путовања кроз неке фантастичне светове, кроз земљу кепеца, земљу џинова, центаура, дивљих жена, итд; у том роману има и пуно библиских и античких мотива измешаних на чудан начин. Ту је, · после, роман о Варлааму и Јоасафу, прозни спис вул-

гарно-грчке књижевности, док су она два у истој књи-